U osnovi svake prokrastinacije se nalazi manjak tolerancije na stres, odnosno niska frustraciona tolerancija. Ljudi koji imaju manjak tolerancije na stres imaju skrivenu iracionalnu filozofiju. Sve što oni rade mora da bude lako, zanimljivo i primamljivo. Ukoliko to nije tako i ukoliko im je teško nešto da urade, to je grozno, nepodnošljivo i nezanimljivo.
Takve osobe kad god naiđu na neki napor, na neko ulaganje, oni izbjegavaju tu aktivnost i samo od jednog problema prave dva.
Pored niske frustracione tolerancije, mogu da se nađu i drugi uzroci. Kao što su perfekcionizam, nesigurnost u sebe, strah od neuspjeha, strah od kritike drugih ljudi i pasivna agresija.
Ukoliko se osoba koja je sklona da prokrastinira nađe na psihoterapiji, prvo se traga za uzrocima, da se vidi šta je u osnovi. A onda se u dogovoru sa osobom radi na rješavanju tog problema.
Jer ništa nije toliko iscrpljujuće kao vječna prisutnost neriješenog zadatka.